Poslije teškog i dosadnog dana, punog kineskih stvari, vidno iscrpljena Ivana dolazi kući. Baci svoju torbu na krevet i sjedne umorno na fotelju. Pogled joj se zaustavi na njen upaljeni kompjuter i na pamet joj sleti jedna ideja. Misao je bila jasna i glasna: Riješiti se Kine na neko vrijeme, a to znači Irene! S tim na umu, Ivana uskoči u stolicu i privuče se kompjuteru. Zgrabi tipkovnicu i počne uzbuđeno pisati...
Moja Sandra kopa do Kine!
Pišem vam ovo pismo sa velikom molbom. Kao što vidite ili ćete saznat, ja jako malo znam o Kini i njenoj povijesti, ili sam tad spavala pod satom ili nisam bila na satu. Ali imam jako dragu legicu, koja je apsolutno luda za Kinom. Osim što, a mora se reći, izgleda pljunuto na onu fenomenalno smješnu glumicu, Sandru Bullock, stasom i glasom. Iako bi ona više htjela da liči na Lucy Liu. Žena je za pet, ali brate kako je dosadna u vezi Kine. Da nemam nje u životu, ne bi ni znala koliko sad znam. Daj mi Jackie Chana, Bruce Lee-a, sve te silne leteće šaoline, šarene zmajeve i kineski zid i to vam je sve. Ja sam vam više tip za Kanadu, saznala sam o njoj kad sam otkrila Ameriku.
No dobro vratimo se mi mojoj Sandri, šta vam mogu reć o njoj, da vidimo. Sandra se ne libi obući tradicionalnu narodnu kinesku nošnju do trgovine, do banke, do tržnice, iako živi u Hrvatskoj. Uči kineski jezik iako je nitko uokolo ne razumije. Zna sve te silne smiješne gradove nabrojat, ne skida se sa Kineskog zida. Poštuje i voli tu kulturu više, više, ma više od svega, skoro pa živi po njihovoj disciplini, nauci i filozofiji. Zbunjuje me u vezi tog nekog Konfuzija. Bože tko je to? Znate tužno je to kad sanjaš nešto što nikad nećeš vidjet, i to ne bi htjela da se desi i njoj. Snovi se trabaju ostvarit, dobro ne moji, ogromni plimni val i slično. Kod nje je Kina, Kina i sve kinesko, pa čak i riža, ja sam više za sake, jel to kinesko ili ko zna. Jučer je odlučila kupiti bambus za ručak, da ga jede?? Koliko ja znam, to se pije. A da ne spomenem još jednu stvar, žena već 5 godina jede samo isključivo čajnu pašetu. A kad sam ju pitala zašto, rekla je: „Zato što na njoj piše Čajna".
Ne čudite se ako je susretnete u silnim kineskim trgovinama, i nemojte se molim vas čudit ako se fotografira sa prodavačem kinezom. I to pet puta! Soba joj je kineski hram, ulaziš unutra, skidas cipele, molis se nekom debelom liku koji sjedi. Ne pretjerujem vjerujte mi. Ali je razumijem, kad želi u Kinu, pa je čak i Kinu doma donjela. No i dalje se pitam kako će joj mama reagirat ako stvarno jednog dana ode tamo i vrati se sa mužem Kinezom. I kosim očima. Prije par dana svatila sam do nje, a žena jadna kopa. Kopa brate ko luda u dvorištu, kopa do Kine. Mislim lijepo, da joj kažem da nije moguće ili da je pustim da se nada. Odlučila sam se za drugu. Bolje da ne pretjerujem previše, jer uči kung fu u slobodno vrijeme, mogla bi me izlemat ako ovo pročita, kao onaj put kad sam joj slučajno razbila neku prastaru kičastu vazu. Stoga da skratim ovu molbu, samo jedno ću reći, molim vas pošaljite je u tu Kinu za boga miloga, nema veće želje od njene. Ta žena će vrednovat kineski zid, prešetat će ga cijelog ako treba koliko treba, Peking, Hong Kong, King Kong, Šangaj, ma svuda će otić, fotkat, i nikad se više vratit kući. Ali barem ste ispunili nekom san o Kini, i nekom dali miran san bez Kine.
Zahvaljujem na čitanju,
Plava Kanađanka
P.S. Stvarno kažem vam, njena slijedeća destinacija bit će Kina ili ludnica.
