Autor: Irena Jurasek

(Ova priča je napisana po stvarnom događaju)

Djevojka duge plave kose sjedi u kafiću i čita novine u miru. U susret joj dolazi druga djevojka, tamne kose, mlađa verzija Sandra Bullock. Na sebi nosi majicu s kineskim motivima.

„Ive, jel čekaš dugo?" upita tamnokosa djevojka začuđenu plavušu, „Bus mi malo kasnio!" i sjedne uzbuđeno pored nje.

„Ne, ali..." Ivana je pogleda od glave do pete, „...Irena, srećo, pobogu ženo što to nosiš na sebi?"

„Pa odjeću, normalno. Zašto?" odgovara Irena smireno u svom zenu.

„Zar smo u Kini?" upita je plavuša i baci brzi pogled naokolo, „Jer meni se čini, draga moja, da sam u Osijeku, a ti opet zamišljaš da si u Šangaju!"

„Ma znam, ali ja to volim nosit! Pogledaj bolje što ti nosiš?"

Ivana se pogleda začuđeno. Nosi običnu bijelu majicu i traperice, te slegne ramenima, „Za razliku od tebe, normalnu odjeću!"

Irena mahne rukom i uzme cijenik.

„Šta ću pit..." Irena mrmlja sebi u bradu.

„Čang Šlang čaj? Ide ti uz odjeću..." plava djevojka se nasmije.

„Ah mogla bih...bolje pivo! Vruće je!"

„Draga, nemaju ti ovi ovdje kinesko pivo, Ire...Chan...Lee...Na!"

„Dobro ime, sviđa mi se."

„Tebi se sve sviđa u vezi te Kine." Doda Ivana dosađujući se.

Odjednom, Irena otme Ivani novine iz ruku.

„Oh vidi...Jackie Chan! Joj, što ja njega apsolutno...savršeno...bezuvjetno obožavam. Taj čovjek je moj idol!"

„Ma daj, zezeš me." Ivana zakoluta očima i uzme gutljaj piva, „Irena, moraš malo smanjit svoju opsesiju Kinom. Ljudima stvarno može..."

Irena odjednom vrisne uzbuđeno držeći novine.

„...biti dosadno!" Ivana dovrši i gleda zbunjeno u Irenino blijedo lice. „Šta je sad? Nemoj reći da je Jackie Chan umro? Ili su srušili kineski zid? Irena jesi dobro?"

„Slušaj ovo! O moj Budda," Irena se trese od sreće, „Ne mogu vjerovat! Moji snovi se napokon mogu ostvarit. Stavili su neki natječaj za Kinu!"

„Ma da...a ja na čas pomislila da se radi o, šta ja znam, Kanadi!"

„Ako napišem dobar sastav ili priču ili..." Irena započne, Ivana dovrši:

„Ili himnu, ili pjesmu, ili haiku stih, ili svečanu odu, ili podigneš spomenik Kini, ili blah bla...da i?!"

„Idem u Kinu!"

„Ideš u kino? Šta ćeš gledat?"

„Ma blento idem u KINU! Kao državu!"

„Znači prestaješ kopat tunel do Kine u svom dvorištu?" upita Ivana i nevino zatrepta očima. Irena ignorira pitanje.

„Ej Ive, šta kažeš...da kasnije, poslije piva, zaletimo se do Pekinga?"

„Do čega?" Ivana je sva zbunjena sad.

„Do kineske trgovine, Ivana!" Irena objasni i nastavi, „Moram si kupit novu vazu. Jer ako se sjećaš ti si zadnju razbila!"

„Kako da zaboravim, i kako da zaboravim onu lekciju iz kung fu-a i da se oporavim! A da odemo bolje u neki normalni trgovački centar?

„Da, ali ponjela sam fotić!"

„O bože ne opet!"

„Ne tako Ivana, kaže se o Budda, ne opet" Irena je prepravi, „Ajde kupit ću i tebi nešto kinesko za promjenu!"

„O buda, zašto baš ja?" Ivana briše znoj sa čela i promisli, „Kupi mi sake!"

„To ti je japansko!"

„Briga me, kao ti sve znaš, svi oni to isto piju!" Ivana doda, „Hoću sake!"