Simonida Kordić: Crna Gora treba da uči iz kineskog iskustva
PODGORICA - Imajući u vidu značajan sveukupan razvoj Kine u poslednjim decenijama, kada je primjenjen model reformi koje obuhvataju elemente socijalne države, ali i privatnog preuzetništva, za državu kakva je Crna Gora, koja još uvijek boluje od bolesti tranzicije to iskustvo može biti od velikog značaja, poručila je u razgovoru za China Media Group poslanica Demokratskog fronta i članica skupštinske grupe prijateljstva sa Kinom Simonida Kordić.
Simonida Kordić
Kordić, koja več četiri godine izučava kineski jezik, kaže i da dijeli iskustva mnogih koji su posjetili Kinu, a koji su zadivljeni ljepotom, kulturnim nasljedjem i posebno jedinstvenim gostoprimstvom kineskog naroda.
CMG:U jednoj skupštinskoj raspravi sa ministrom vanjskih poslova, kazali ste da je interes Crne Gore da sarađuje sa najvećom svjetskom ekonomijom Kinom.
Gdje vidite prostor za tu saradnju?
Simonida Kordić: Crna Gora, ako ima nameru da bude prosperitetna država, mora sebe ozbiljno da shvati. Nema države na svetu koja može valjano da opstaje sama ili u samonametnutoj izolaciji. Na kraju nema nikakve potrebe za tim. Dobri odnosi sa susedima, i posebno velikim, uticajnim državama izuzetno su bitni za međunarodni položaj, svake države, a posebno malih država. Bivša Jugoslavija, kao i države koje su iz nje proistekle imaju jaku osnovu dobrih odnosa sa Kinom. U medunarodnim odnosima, to je dragoceno nasleđe. Imajući u vidu značajan sveukupan razvoj Kine u poslednjim decenijama, kada je primenjen model reformi koje obuhvataju elemente socijalne države, ali i privatnog preuzetništva, za državu kakva je Crna Gora, koja još uvek boluje od bolesti tranzicije to iskustvo može biti od velikog značaja. Nikako ne treba zanemariti kulturnu i privrednu saradnju. Tu pre svega mislim na turizam, poljoprivredu i sl.
CMG: U kojim oblastima, prema Vašem mišljenju, saradnja sa Kinom nije dovoljno valorizovana i kako bi se to moglo odraziti na crnogorsku ekonomiju?
Simonida Kordić: Ukupni privrdeni proizvod Crne Gore je sa stanovišta bilo koje velike ili čak srednje ekonomije mali. S druge strane ponuda koju Crna Gora pruža ili je može pružiti, ima značajne prednosti i u smislu odnosa kvaliteta i cene proizvoda, te može biti veoma kompetitivna. Daću vam primer naše vinske industrije. Crna Gora proizvodi dobra vina po pristupačnim cenama. Imajući u vidu da je kinesko tržište razvilo ukus i rastuću potrebu za konzumiranjem vina, tu svakako ima mnogo prostora za saradnju i za širenje te industrije u Crnoj Gori i snabdevanje dela kineskog tržišta, na obostranu korist i zadovoljstvo. Drugi primer je turizam. Prirodne lepote, kulturno nasleđe i pristupačnost, čine našu zemlju poželjnom destinscijom tokom cele godine. Imam utisak da niti kroz diplomatsku saradnju niti kroz privredne kontakte taj potencijal nije dovoljno afirmisan.
CMG: Komentarišući izjavu vicepremijera Dritana Abazovića upućenu Kini, kazaliste da ona “ne odražava spoljno političko opredjeljenje nove većine u Crnoj Gori”.
Kakvo je spoljno – političko opredeljenje nove većine prema ovoj zemlji?
Simonida Kordić: Kao što sam rekla za Crnu Goru je od suštinskog značaja da održava i gradi što bolje veze drugim državama. To važi pre svega za naše susede, ali i za sve druge zemlje. Sa Kinom smo uvek imali dobre, čak prijateljske odnose. U našoj dugoj istoriji, praktično nije bilo negativnih iskustava. Kina je uvek pokazivala da stoji iza tih prijateljskih odnosa. Ja bih naglasila odnos Kine prema Crnoj Gori tokom pandemije. Iz te zemlje je stizala pomoć, koja je bila veoma dragocena posebno na početku pandemije, kada je vladala prilična konfuzija i kada nije bilo dovoljno zaštitne opreme, maski... Čak i ako je simboličan, taj gest je došao u onom trenutku kada je teško, ali važno pokazati da ste spremni da pomognete.
CMG: U Vašoj biografiji naveli ste da posjedujete određeno znanje kineskog jezika. Gdje ste izučavali ovaj jezik? Da li ste bili u prilici da posjetite Kinu?
Kakav je Vaš stav o kineskoj kulturi?
Simonida Kordić: Kineski još uvek učim, ovde u Crnoj Gori. Učim ga četiri godine i dalje “plovim po površini”, mada veoma uživam u tom učenju. Kineski je u svojoj logici, semantici, naravno pismu, potpuno različitih od drugih jezika koje govorim. Izučavanjem jezika čovek uči čitavu kulturu. Jezik je najsveobuhvatniji proizvod ljudskog duha. On obuhvata čitavu stvarnost, odražava sistem vrednosti, logičke principe...Kina koja je više civilizacija nego samo država, nudi svetu neuporedivo nepekinuto iskustvo od više hiljada godina. Politički usponi i padovi, naučna i kulturna dostignuća, odnos prema religiji i mnoga druga iskustva koja su nužno sazdana u jednoj tako dugoj istoriji, nude mnoge poučne, afimartivne ili upozoravajuće lekcije. Vidimo da i sama Kina uči iz sopstvene prošlosti primenjući dobre modele i menjajući one druge. U sklopu projekta saradnje izmedju He Jin-a i Herceg Novog , posetila sam Kinu i moram reći da delim iskustvo mnogih putnika zadivljenih lepotom, kulturnim nasledjem i posebno jedinstvenim gostoprimstvom naroda.
CMG: Pojedine zemlje (Austalija, SAD, Japan) najavile su mogućnost bojkota zimskih olimpijskih igara u Pekingu koje će početi 4. Februara. Kako gledate na ovakve moguće odluke?
Da li su one dokaz da je politika u svakoj oblasti života dominantna, pa i u sportu, gdje ne bi trebala biti?
Simonida Kordić: Nije prvi put, a verujem ni poslednji da se sporstka arena koristi kao poprište političke borbe. Da budemo pošteni Olimpijske igre su u antičkoj Grčkoj i počele kao politička alatka, mada sa plemenitim ciljem da se tokom igara obustave svi sukobi. Sport otvara prostor za saradnju čak i između neistomišljenika ili protivnika. Kada već govorimo o poukama iz prošlosti, možda bi ova, izvorna svrha Olimpijskih igara mogla da bude dobra poruka savremenom dobu.(Jovana Đurišić)
